Uhapsen srpksi HEROJ RADOVAN KARADZIC

Obavljeno saslušanje Karadžića

22. jul 2008. | 00:07 -> 10:30 | Izvor: B92, Beta, Tanjug

Beograd, Hag, Banjaluka -- Istražni sudija Okružnog suda veća za ratne zločine u Beogradu Milan Dilparić potvdio je da je saslušao Radovana Karadžića. Haški optuženik, bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, uhapšen je sinoć, saopštio je Savet za nacionalnu bezbednost (FoNet/B92) Na pitanje da li je doneo rešenje o ispunjenju pretpostavki za izručenje Karadžića Haškom tribunalu Dilparić je kratko odgovorio: "Sve je završeno". Kako B92 saznaje, Radovan Karadžić na saslušanju nije negirao identitet. Saslušanje Karadžića počelo je nešto posle jedan sat po ponoći i trajalo je oko sat i po vremena u zgradi Specijalnog suda. Advokat Svetozar Vujačić izjavio je da je Radovan Karadžić, prilikom saslušanja kod istražnog sudije Veća za ratne zločine, rekao da je uhapšen u petak u 21.30 u autobusu na liniji iz Novog Beograda za Batajnicu. Vujačić, koji je zastupao Karadžića, novinarima je pred Specijalnim sudom preneo Karadžićeve reči da je od tada držan u pritvoru "u nekoj sobi". Uskoro zvanične informacije Zvanične informacije o hapšenju Radovana Karadžića trebalo bi da budu saopštene u 11 časova na konferenciji za novinare koordinatora Akcionog tima za saradnju sa Hagom Rasima Ljajića i Vladimira Vukčevića. Prema rečima advokata Vujačića, istražni sudija Milan Dilparić rekao je tokom saslušanja da je iznenađen tim podatkom i naveo da će Karadžićevi navodi biti ispitani. Vujačić je preneo reči Karadžića da su mu prilikom hapšenja stavili "nekakav šešir na glavu", zbog čega ne može da zna ko ga je uhapsio. Prema njegovim rečima, Karadžić se pred istražnim sudijom branio ćutanjem i da je ceo slučaj ocenio kao "farsu". Advokat je naveo i da je Karadžić "odbio hranu", da je smršao, kao i da je smiren i staložen. On je izjavio i da je lekar pregledao Karadžića i da je konstatovao da je zdrav. Svetozar Vujačić je još rekao da će Radovan Karadžić biti u pritvorskoj jedinici Specijalnog suda do izručenja Haškom tribunalu. On je izjavio danas Tanjugu da će uložiti žalbu na rešenje o ispunjenju pretpostavki za izručenje njegovog branjenika Haškom tribunalu. Prema Zakonu o saradnji s Haškim tribunalom protiv rešenja, okrivljeni, njegov branilac i nadležni javni, odnosno državni tužilac, imaju pravo žalbe tročlanom sudskom veću nadležnog suda u roku od tri dana od dana prijema rešenja. Kako je saopštio Savet za nacionalnu bezbednost, haški optuženik i bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić uhapšen je u ponedeljak uveče u akciji srpskih službi bezbednosti. Zvanično, nije poznato gde je uhapšen. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da pripadnici MUP nisu učestvovali u lociranju i hapšenju Karadžića. Integralni tekst saopštenja iz Pres službe predesednika Srbije glasi: "Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije saopštio je da je večeras akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Radovan Karadžić. Karadžić je priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, u skladu sa Zakonom o saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju". O krivici tek pred Tribunalom Karadžić je saslušan u zgradi Specijalnog suda (Tanjug) Prema proceduri, Karadžić se ne izjašnjava o krivici pred domaćim sudstvom, već pred Tribunalom u Hagu. Radovan Karadžić trenutno prolazi kroz postupak identifikacije, uključujući i DNK testiranje, a tokom noći sastaće se sa istražiteljima, objavila je agencija Rojters. Istražni sudija ima rok od tri dana da donese rešenje o ispunjenosti prepostavki za predaju optuženika Tribunalu, a protiv tog rešenja može se izjaviti žalba u roku od tri dana. O žalbi odlučuje vanraspravno veće u roku od tri dana. Prema zakonu, ne postoji pravo žalbe na odluku vanraspravnog veća, a konačnu odluku o izručenju donosi Ministarstvo pravde. Haški tribunal od 1993. godine, kada je osnovan, podigao je optužnice protiv ukupno 161 osobe, od kojih su još dve u bekstvu: Ratko Mladić, komandant vojske Republike Srpske, i Goran Hadžić, nekadašni predsednik Republike Srpske Krajine (RSK). Po gradu protestovale grupe mladića Beogradska policija je oko 1,30 časova intervenisala na Trgu Republike i razbila grupu od 15-ak mladića, koji su manifestovali podršku Radovanu Karadžiću, dok su ispred Specijalnog suda bili mladići u majicama sa natpisom "Obraz" i srpskim zastavama. Preko puta zgrade nalazilo se u jednom trenutku i pedesetak ljudi, od kojih su neki nosili majice sa znakom ultradesničarske organizacije Obraz, kao i majice sa likom Radovana Karadžića. Ispred njih je bio raspoređen kordon policije, koji ih je izgurao u sporednu ulicu. Luka Karadžić bio u sudu, supruga šokirana Ranije tokom večeri, iz zgrade Specijalnog suda za ratne zločine izašao je brat Radovana Karadžića, Luka Karadžić. On je, kako izveštava novinar B92, u zgradi suda bio oko pet minuta i pričao je sa stražarima. Po izlasku on je rekao da ne želi da priča s novinarima. Na sva pitanja novinara rekao je da je sve informacije dobio iz medija. Supruga Radovana Karadžića, Ljiljana Zelen Karadžić, izjavila je da je šokirana vešću da je njen muž večeras uhapšen. "Čim je telefon večeras zazvonio, znala sam da nešto nije u redu. Šokirana sam i zbunjena. Sada bar znamo da je živ", kratko je za Asošijeted pres izjavila Ljiljana Karadžić. Ona je rekla da je o hapšenju supruga obaveštena od njihove ćerke Sonje. Zgradu Suda obezbeđuje veliki broj pripadnika Žandarmerije. Prisutni su i brojni novinari, ali im nije dozvoljeno da stoje na strani ulice gde je zgrada Suda već prekoputa. Policija je na Trgu Republike privela tri mladića, od kojih je jedan imao šajkaču, jedan je nosio majicu sa likom Radovana Karadžića, dok je treći bio bez obeležja. Pored majica sa likom haškog optuženika nosili su i parolu "Ne hapsite Karadžića". U jednom trenutku je čak situacija bila na ivici incidenta, ali je ipak sve prošlo bez problema. Ulicama su povremeno prolazili i automobili iz kojih su se čule četničke pesme i mladići koji se u njima nalaže dobacivali su novinarima. U MUP-u Srbije navode da je bezbednosna situacija u Beogradu pod kontrolom, a bezbednosni stepen je, nakon objavljivanja vesti o hapšenju Radovana Karadžića, preventivno podignut na viši nivo. "Poštovati međunarodno pravo" Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je, povodom hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića, da "međunarodno pravo i domaći zakoni moraju da budu poštovani". "To je težak postupak, sada predstoji provera identiteta i sve ostale radnje koje su uobičajene", rekla je ona. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije potvrdilo je da je uhapšen Radovan Karadžić, ali nisu želeli da saopšte detalje te akcije. U Tužilaštvu su najavili da će se tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić obratiti sutra novinarima u Palati "Srbija", u 11 časova u Beogradu. A, direktor Policije Republike Srpske Uroš Pena izjavio je da policija RS nije učestvovala ni u lociranju, niti u hapšenju Radovana Karadžića. Pena je rekao da je o hapšenju Radovana Karadžića saznao noćas kada su ga o tome telefonom obavestili iz MUP-a Srbije. Direktor policije RS rekao je da ne očekuje nikakve nemire u RS zbog hapšenja, ali da su, nakon saznanja o hapšenju, pojačane mere bezbednosti, posebno objekata verskih zajednica i međunarodnih organizacija. Karadžić se od 1996. krije, a poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine. Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica. Haški tribunal je u više navrata navodi da ima podatke da je Karadžić u Srbiji bar povremeno, a da je 2004. bio i u Beogradu. Iz Haškog tribunala takođe su stizale naznake da hapšenje Radovana Karadžića nije direktna obaveza Srbije, već da je to pre svega Ratko Mladić, za koga se pouzdano tvrdi da je u Srbiji. U bekstvu od 1996. Najtraženiji haški begunci - Ratko Mladić i Radovan Karadžić (FoNet, B92) Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku, Karadžić je postao njen prvi predsednik. U aprilu 1992. Karadžić odlazi na Pale, a vlada RS počinje 7. maja 1992, mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH. Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem, kreator ratnih operacija. Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti. Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti. Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996. Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se sa mesta predsednika SDS i iz javnog života. Od tada se krije. Poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine. Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica. Članstvo u SDS-u mu je prestalo kada je Skupština SDS RS 24. decembra 2001. usvojila izmene i dopune Statuta stranke među kojima je i odredba da licima protiv kojih je podignuta haška optužnica prestaje članstvo u toj partiji. U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu od pet miliona dolara licima koja pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zločine, a četiri godine kasnije (januar 2002) na ulicama Sarajeva pojavile su se poternice za Karadžićem i Mladićem. Haški tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića (optužnica je potvrđena 31. maja 2000. ali je ostala zapečaćena), koja je objedinjavala prethodne dve i razdvojena je od optužnice protiv Mladića. Nova optužnica ima 11 tačaka, kojima se Karadžiću stavlja na teret genocid i saučestništvo u genocidu, zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja. Posle pojačanog pritiska međunarodnih bezbednosnih snaga u BiH na Karadžićevu porodicu i hapšenja njegovog sina Saše na Palama u julu 2005. (bio u desetodnevnom pritvoru), Karadžićeva supruga Ljiljana pozvala je Radovana Karadžića da se preda Haškom tribunalu. Tu poruku mu je poslala u ekskluzivnom intervjuu za televiziju Asošijeted pres, 28. jula 2005. Optužnica: Zločini protiv nesrpskog stanovništva Lider bosanskih Srba za vreme rata u BiH (FoNet, B92) Radovan Karadžić optužen je pred Haškim tribunalom za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima nesrbima u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. Prema saopštenju iz Haškog tribunala, u optužnici se navodi da je Karadžić, dejstvujući sa drugima između 1992. i 1995. godine, počinio zločien sa ciljem obezbeđivanja kontorole u područjima BiH koja su bila proglašena delom Republike Srpske i značajno smanjio tamošnje nesrpsko stanovništvo. Radi ostvarivanja takvog cilja, Karadžić i ostali su počinili zločine kako bi primorali nesrbe da napuste ta područja, prognali one koji nisu bili voljni da odu i ostale ubili, navedeno je u dopisu iz Haga. Prema ovom saopštenju, Karadžić je optužen za genocid, za ubistvo blizu 8.000 Bošnjaka - odraslih i dečaka u Srebrenici 1995. U optužnici se tvrdi kako je Karadžić takođe počinio genocid, kažnjavanja i ostale zločine kada su snage pod njegovom komandom ubile nesrbe tokom i posle napada na gradove širom BiH, da je zarobljavao hiljade nesrba i prebacivao ih u zatvoreničke objekte koje su ustanovile vlasti bosanskih Srba. U tim logorima su snage pod Karadžićevom komandom ubijale, mučile, loše postupale i seksualno zlostavljale nesrbe, navodi se dalje u optužnici. U optužnici takođe stoji da je Radovan Karadžić odgovoran za bombardovanje i snajpersko gađanje civila u Sarajevu koje je dovelo do ubistva i ranjavanja hiljada osoba, uključujući i mnoge žene i dece.