Sve više poklonika na konaku

Autor: M.Đ. | 17.08.2008. - 00:02

Turizam, naročito verski, okosnica je budućeg razvoja opštine Petrovo. Nakon obnove, manastir Svetog Nikole na Ozrenu kod Petrova sve češće je odredište poklonika i turista iz RS i Srbije, ali i zemalja u okruženju. Manastir je kroz istoriju više puta stradao, ali je crkva do danas zadržala prvobitni oblik. Oštećen je i u proteklom ratu, nakon kojeg je ponovo dovedena struja, urađeni su putevi i manastirski konaci.

"Hteli smo da od manastira stvorimo duhovno-sportski i rekreativni centar na Ozrenu koji će da privuče što veći broj posetilaca. Vernici i poklonici ove naše manastirske svetinje su to prepoznali i svake godine ih je sve više. Iduće godine planiramo da uradimo dve letnje učionice da bi deca tokom raspusta mogla da borave kod nas. Planiramo izgradnju još jednog konaka sa šezdesetak ležajeva" kaže iguman Danilo.
Većina posetilaca po prvi put dolazi na Ozren, a mnogi se nakon toga ponovo vraćaju da uživaju u miru i lepoti manastira.
Među njima su nedavno bili i penzioneri s područja Brčkog i okolnih mesta koji su posetu manastiru organizovali posredstvom svojih lokalnih udruženja.
"Radujem se svakom odlasku u manastir jer on ima posebnu lepotu", kaže Ruža Popović iz Čović Polja, a njena prijateljica Anđa Lazarević iz Pelagićeva dodaje da je došla da se lično uveri da je manastir na Ozrenu onakav kakvim ga opisuju. Manastirski kompleks ima dva konaka kapaciteta 120 ležajeva. Jedan je novosagrađen, a drugi datira iz 1910. i potpuno je obnovljen. Posetioci hranu i piće mogu da obezbede u dogovoru s manastirskim bratstvom. O manastiru brinu i meštani koji se rado odazivaju da pomognu u akcijama uređenja ove svetinje, ali je problem što je na ovom području veliki broj stanovništva još uvek raseljen i mahom starije dobi. Manastirski kompleks prostire se na oko 330 hektara, a svi putevi koji vode do njega obnovljeni su. Najviše gostiju očekuje se 28. avgusta na Velikogospojinskom zboru, prazniku Uspenija presvete Bogorodice, kada se svake godine kod manastira okupi više od 40.000 vernika.

Ozren zemlja Nemanjića
Prvi pisani tragovi o sadašnjoj crkvi manastira na Ozrenu potiču iz 1578. godine, kada je pop Jakov iz plemena Marića patosao ovu crkvu. Postoje, međutim, tragovi da je krajem 13. veka kralj Dragutin Nemanjić gradio crkve na prostorima severoistočne Bosne, zbog čega u narodu živi predanje da je manastir Sv. Nikole zadužbina kralja Dragutina, a Ozren zemlja Nemanjića.

Vidi ba, eno Glige

Srbi rodom sa Ozrena u poseti zavičaju - od Tuzle do Zavidovića

Vidi ba, eno Glige

U Rosulje su se posle progona Srba jeseni 1995. naselili muslimani iz Srebrenice. Sa Srbima su, kažu, dobri. Sirotinja sirotinju razume

Područje planine ili, bolje rečeno, "gore" Ozren - u kojem centralno mesto zauzima manastir Svetog Nikole - zadužbina Dragutina Nemanjića, danas je ili prazno ili nastanjeno muslimanima. Ekonomske migracije sredinom šezdesetih godina prošloga veka, ali i prisilna "migracija" provedena tokom i posebno pred kraj rata u Bosni ostavile su ovaj "raj zemaljski" na potezu Tuzla - Doboj - Zavidovići prilično pustim.

- Samo tri dana pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma probile su balije iz pravca Vozuće i Zavidovića položaje naše vojske i proterale Srbe - priča starina Gligorije, osamdesetogodišnjak koji se zajedno sa još pedesetak od blizu dvestotinjak predratnih srpskih familija vratio u selo Tumare podno Ozren gore.

- On kaže kako u Tumarama danas ima oko 60 familija, isto toliko ih živi u Doboju, a ostatak širom sveta. Uz pomoć štapa starina Gligorije se spustio s rodnih Tumara i zaputio ka crkvi da bi dočekao goste poznanike, rodbinu i prijatelje iz Hrvatske, odnosno iz Borova - potomke onih koji su obronke Ozrena zamenili ravnim Sremom.

- Vidi ba, eno Glige - uzvikuju gosti slengom koji svedoči kao da nikada nisu Ozren ni napuštali.
- A koji si ti. Ne sećam te se - pita Gligo, te ni ne dovršivši pitanje dobija odgovor:
- E nemereš me ni znat' kad sam otišao sa deset godina - odgovara Dušan, dok se jedan drugom bacaju u iskren zagrlja u kojem ni suze ne izostaju.

Sveštenik Slavko Pantelić kazuje porazne činjenice da u ovoj parohiji kojoj pripadaju sela Rosulje, Tumare, Donja i Gornja Brijesnica ima svega stotinjak, mahom starijih duša.
- Nešto u Tumarama, 14 kuća u Rosuljama, niti jedna u Donjoj Brijesnici, a jedini Srbin - Nenić, koji se bio vratio u Gornju Brijesnicu, opet je pod pritiskom morao napustiti rodno ognjište - govori otac Slavko.

Crkva danas izgleda lepo, iako je 1995. bila zapaljena i potpuno uništena. O sistematičnosti terora i namere da se Srbi više nikada ne vrate svedoče i srpske kuće kojima su, osim što su zapaljene, porazbijani svi zidovi, a na mnogima nema više ni temelja. Samo korov i otpad. Čak su i bandere posečene, a crkvena ograda odnesena.

		POPOVE ČUVA POLICIJA Završna tačke posete rođenih Ozrenaca, ali i njihove dece i unučadi rodnoj planini bila je poseta Sabornom hramu SPC-a u Tuzli. Otac Milan ističe kako u samoj Tuzli ima oko 700 srpskih porodica, ali osim ovih 300 koji poštuju pravoslavlje ostali su ili i dalje komunisti ili u mešanim brakovima. - Samo u selu Smodluća u opštini Lukavac pre ovoga rata bilo je 1.500 Srba, a danas ih je slovima i brojkom - jedan - ističe mesni paroh. Osim kada obavljaju službu sahrane, pravoslavni sveštenici, njih dvojica, Tuzlom se kreću obučeni u civilnu odeću umesto u mantijama. - Bilo je provokacija. Bilo je napada i pretnji kao i provala u naše prostorije. Godinu dana smo mirni jer nas čuva policija - priča paroh Milan. Ipak ga makar i malo hrabri da je koji sat pre posete braće iz Hrvatske obavio svečani čin venčanja, iako bez nacionalnih i crkvenih zastava. - Koliko sam srećan toliko i žalostan jer mladenci nisu bili ljudi koji ovde žive već su poreklom iz Tuzle i došli su iz Slovenije da u ovom Sabornom hramu uplove u bračne vode - kazuje sveštenik.

- Ovde sam naučila prva slova, a ovde je bila dečja bolnica - pokazuje ruševine obrasle u korov sredovečna Borovčanka koja je rodne Tumare napustila sa desetak godina.

Pre pet dana se zajedno s pedesetak svojih komšija, u organizaciji Veća srpske nacionalne manjine, zaputila, makar na jedan dan, pod Ozren goru gde je rođena. Mnogi posetioci su u ovoj crkvi kršteni, a njihovi roditelji ili čak i oni sami venčani pa je emocija bilo napretek.

- Još je gore u Puračićima. Tamo imamo svega 12 srpskih porodica koje dolaze u crkvu Svetog Ilije - hram sagrađen 1903. godine - kazuje otac Slavko, dodajući kako su krajem 19. veka Puračići bili ubedljivo većinsko srpsko mesto.

Na povratku iz Tumara ka opštini Petrovo i centralnom duhovnom mestu Srba ispod Ozrena - manstiru Sv. Nikole autobus se malo-malo zaustavlja u Rosuljama.
- Vidi Mire, jadnica živi sama. Ej, vidi Pulje j... majku, vratio se iz Amerike ostavivši tamo ženu i decu i došao u Rosulje - čuju se desetine ushićenih glasova.

Prašte poljupci, grljenje, pozdravi i neizostavni upiti: "Kako se živi". Mirjana Jokić živi skromno, sama i bez ikakvih primanja, a već pomenuti kratkotrajni "gastarbajter" Puljo, mimo protokola, za čitav autobus nudi "slanine, luka, ljeba i rakije...

Ratnim "igrama" i akcijom "kartografa" u Dejtonu čitav ovaj vekovima srpski kraj, uz izuzetak zemlje oko manastira i male opštine Petrovo (Bosansko Petrovo Selo op. a), koje su ostale u Republici Srpskoj, pripao je muslimansko-hrvatskoj federaciji i Tuzlanskom kantonu. Tako su srpska sela postala ili prazna ili muslimanska. Za Rosulje je zanimljivo pomenuti da su posle progona Srba jeseni 1995. tu naselili muslimani iz Srebrenice. Sa Srbima su, kažu, dobri. Sirotinja sirotinju razume.

Iako je nekada svako selo imalo vezu sa manastirom Sv. Nikole, danas je to kozja staza kojom teško prolazi i terenac, a kamoli autobus. Pred samim manastirom - zadužbinom Nemanjića iz 13. veka, impozantna slika. Manastirski konaci uređeni, parkirališni prostor kao ispred hotela sa pet zvezdica, izvor "Kaluđerica", trim staze u pripremi - sve na usluzi posetiocima, kao i onima željnim okrepe.

Rezultat je to samopregornog rada igumana Danila, 31-godišnjeg starešine manastira, koji uz sve neophodne duhovne škole ima i diplomu američkog univerziteta za javnu upravu. Monah Sava posetioce informiše da je građevina zidana, prema predanjima, sredinom 13. veka, a prvi pisani tragovi sežu u 1587. godinu. U manastiru se i danas čuva deo ruke Ognjene Marije.

ОСКРНАВЉЕН ХРАМ У ТУМАРАМА

ОСКРНАВЉЕН ХРАМ У ТУМАРАМА

Дана 05. августа 2008. године црква у Тумарама је оскрнављена. Причињена је материјална штета на храму а по ријечима надлежног свештеника Славка Пантелића ништа није отуђено из храма.
Ово је други пут да се скрнави овај храм у задњих мјесец дана. Први пут је чак и бакарни покривач дијелом оштећен и отуђен.
Случај је пријављен надлежној полицијској управи у Лукавцу.
Обзиром да ништа није отуђено из храма изгледа је намјера да се овај храм само оскрнави.